Nedjelja . Dan za trening dužine ili neku utrku , ali danas ništa od toga . Prošlo je tek tjedan dana od maratona u Ljubljani i ne pada mi na pamet odstupiti od plana oporavka što sam si ga odredio . Točno po prognozi cijelu noć i jutro je sipila lagano kiša i jedva sam dočekao trenutak kad je stala na par sati . Za pet minuta smo se ja i supruga spremili i krenuli do Valkana na jedno lagano trčanje . Ostavili smo auto kod teniskih terena i krenuli . Njen tempo od oko 6:00 taman mi je odgovarao za lagano trčanje u fazi oporavka . Lagano , s noge na nogu prošli smo Lungomare , južni bulevar , Zlatne stijene , Verudelu i natrag . Sve skupa nešto malo manje od 12 km . Malo istezanja i natrag doma , taman prije nego je opet počelo kišiti . Super . Ipak smo uspjeli iskoristiti dobar trenutak u ovom sranju od vremena . Kasnije sam pogledao na internetu fotke sa prvog kola zimske lige i ne mogu vjerovati svojim očima . Tjedan dana nakon maratona ili polumaratona jako puno ljudi je otrčalo utrku od 7 km u Umagu . Ma kakav oporavak . Njima to ne treba . Super se osjećaju , ništa ih ne boli više. Kad bi se nedaj bože ozljedili , isto im nebi bilo jasno zašto . A bo , ako ih to toliko veseli , tko sam ja da im tu nešto palamudim . Ja ću ipak malo lakše još jedno dva tjedna . A malo im ipak zavidim . Vrlo rado bih i ja danas bio u Umagu na utrci , ali što se mora mora se . Bolje 2-3 tjedna planiranog oporavka od maratona nego toliko ili više neplaniranog oporavka od ozljede .
Nema komentara:
Objavi komentar